Karl Line (Carl Linne, 23. maj 1707.-10. januar 1778.) je jedan od najvećih deskriptivnih botaničara svih vremena. Bio je Šveđanin skromnog porekla, koji je trebalo da postane sveštenik. Međutim, od malih nogu je pokazivao zanimanje za prirodu oko sebe. U školi su mu od ruke išle prirodne nauke- matematika i fizika, dok se sa jezicima i društvenima naukama nije baš najbolje snalazio.Nakon dve godine provedene u gimnaziji, njegovom ocu je bilo predloženo da ga ispiše i da na neki od zanata. Line je jedno vreme učio da šije kod mesnog krojača, ali mu se  sudbina promenila kada je njegov otac otišao po lek kod lokalnog doktora Rotmana i požalio se na svog sina. Rotman je zatim preuzeo brigu o Lineovom obrazovanju, pripremajući ga za studiranje na univerzitetu.

Za studiranje Line nije imao dovoljno sredstava, ali mu je u tome dosta pomogao profesor doktor Stobe. Karl Line je u Lundu studirao medicinu i prirodne nauke (posebno botaniku), nakon čega je studije nastavio u Upsali. Tu se upoznao sa botaničarem Celziusem sa kojim je dobio šansu da uči iz herbarijuma i knjiga univerzitetske biblioteke, a zatim i da radi u botaničkoj bašti. Line je tada dobio ideju kako cvetovi biljaka mogu da igraju važnu ulogu u njihovoj klasifikaciji, međutim, Line nije uspeo da svoj naum realizuje zbog neslaganja sa doktorom Rosenom. Zbog toga se Line prijavio na ekspediciju u Laponiju. Svoje putovanje je završio peške se probijajući do polarnog kruga. Doneo je važne informacije o flori i fauni te oblasti, tako da je ubrzo postao član upsalskog prirodnjačkog društva. Studije je zatim nastavio u Holandiji, gde je 1735. godine stekao zvanje doktora medicine. Iste godine je objavio prvo izdanje svoga dela Systema naturae, koje će njegovo ime učiniti besmrtnim, a potom i delo Fundamenta botanica (1736). Bio je 1741. imenovan za profesora medicine i botanike Univerziteta iz Upsale, gde je živeo do svoje smrti.

Line je pre svega bio klasifikator biljnih i životinjskih vrsta koje su bile poznate u njegovo vreme i kojima je dao nazive na latinskom. On je prvi usvojio binarnu nomenklaturu koja se sastojala u tome da se svako živo biće označi dvostrukim imenom, gde prvo ime odgovara rodu, a drugo vrsti.

Iako je prvenstveno bio botaničar, Line je u svom Systema naturae dao i novu klasifikaciju životinja. On je kreirao grananje Mammalia (sisara) u koje je smestio i kitove, a ljudsku vrstu razvrstao sa majmunima u red primata, što je zadržano i u današnjoj sistematizaciji.

Line je i prvi upotrebio termine flora i fauna za označavanje biljnog i životinjskog sveta neke oblasti ili neke zemlje a po pažnji koju je pridavao lokalitetima za sakupljanje biljaka i životinja i uticaja uslova životne sredine na njihov razvoj i rasprostranjenje, on je jedan od utemeljivača ekologije i biogeografije.

Advertisements